понедељак, 25. јун 2018.

Заслужени васкрс српских хероја

  Гладиус       понедељак, 25. јун 2018.

Дошло је, изгледа време да кости палих српских јунака, изгинулих у Првом светском рату, на бојишту од Вишеграда до Шарган-планине, мирно почивају у Спомен-костурници, лепом објекту чудне архитектуре, који подсећа на славну историју и изгледом плени пажњу као и пре 73 године када је изграђен и свечано отворен.




За то ће се побринути чланови Грађевинског одбора састављеног од припадника Српског соколског друштва Соко из Добруна, представника месне заједнице Вардиште , манастира у Добрунској Ријеци и његовог архимандрита Јована Гардовића који ће организовати реконструкцију и поправку Спомен-костурнице у Вардишту у коју су похрањене кости 440 погинулих српских јунака.
- Обнову овог национално-историјског споменика, вредног части и поштовања српских родољуба, који нису жалили животе у борби са надмоћнијом аустроугарском војском, мора учинити ова генерације јер ако се ми сетимо њих умрлих Бог ће се сетити нас живих - рекао је Гардовић приликом посете овом оронулом светилишту.

Председник ССД Соко Славко Хелета каже да ће се уредити енетеријер костурнице, обновити фреске и натпис са именима 78 јунака из породица Живковић, Илић, Јовановић, Јовић, Јефтовић, Јанчетић, Катовић, Констатиновић, Кранера, Кричан, Кубина, Кољевић, затим Ковачина, Китановић, Лаковић, Лазаревић, Лекић па Милановић, Милисављевић, Мирјановић и Марковић.

Подцртаће се и имена српских војника Обрадовића, Павловића, Пујевића, Попадића, Петрановића, Панковића, Панића, Похића, Павидановића, Радисављевића, Раковића, Ристића, Радојчића, Савићевића, Стојковића, Тешевића, Шоботе затим Исандића, Томановића, Трајковића, Танасковића, Тодовића, Тајировића, Цвитковића, Цвјетановића, Чарапића и Меденице.

- Поред тога изградиће се и пут од магистрале до Спомен-костурнице а објекат ће добити првобитни изглед како би се у њему могле служити и службе Божије - каже Хелета.

Спомен-костурницу су подигли Јосиф и Стана Матковић као успомену на своје синове Богољуба и Велизара као и њихове саборце, а освештао ју је митрополит даборобосански Свети Петар Зимоњић 1932. године на свечаности којој је присуствовало више од 5.000 људи који су у Вардиште стигли возовима из Србије и Босне.
Хроничари су забележили да су припадници Краљеве гарде положили 440 венаца на костурницу, а неке од њих су испустили војни авиони кји су долетели из Београда.
До почетка Другог светског рата у објекту су служене Свете литургије и окупљао се народ овог краја. После рата комунистичке власти су постепено "заборављале" на вечну кућу српских јунака.
Мештанин Драго Јевтић прича да је то посебно дошло до изражаја када је ЈНА у Вардишту изградила подземна складишта за бензин и основала касарну, а убрзо затим је забрањено и сахрањивање мештана на гробљу поред капеле која је била на десетак метара од војничког круга.

Да помогну Бањалука и Београд

Више од три деценије је требало да се поново покрене акција поправке Спомен-костурнице. Планирано је да се до Видовдана ове године, и на стоту годишњицу од погибије српских војника и битака у овим крајевима, уради највећи део радова на објекту и око њега.

Из одбора за санацију споменика најављују да ће ускоро бити упућен позив ресорним министарствима Влада Србије и Републике Српске, општини Вишеград, митрополији дабробосанској и бројним патриотским организацијама како би се укључили у акцију обнове капеле.
Он се и данас чуди како су комунистичке власти игнорисале постојање оваквог спомен-обележја, како су дозволиле да пут поред костурнице који је из Вардишта водио према селу Станишевцу зарасте у трње, а гробље прекрије коров, "јер се на њему због безбедности објекта нису смеле палити свеће".
Омладинска организација Вардишта се 1983. године осмелила и прва покренула акцију реконструкције капеле која је учињена уз помоћ многих других из Вишеграда и када су кости достојно положене у земљу и забетониране у костурници.

Родбина односила кости

- Време и немар су чинили своје па су кости, ордење и војнички предмети са полица капеле нестајали, разносиле су их около животиње, а родбина ту сахрањених из Милановца, Ужица, Чачка је кријући узимала делове скелета, носила их и сахрањивала у гробљима фамилија - присећа се Јевтић.


Фото: © Р. Тасић
Извор: Восток
logoblog

Поделите са пријатељима Заслужени васкрс српских хероја

Претходно
« Prev Post
Следеће
Next Post »

Нема коментара:

Постави коментар