петак, 22. јун 2018.

Шест дана до отварања Народног музеја: Сјај српског средњег века

  Гладиус       петак, 22. јун 2018.

Први спрат обновљеног здања на Тргу републике испуниће највреднија српска средњовековна баштина. Археолошка збирка позног средњег века обухвата предмете материјалне културе наше средњовековне државе у доба њеног највећег успона, од краја 13. века до пада под турску власт.

Највећи број предмета откривен је током ископавања у Новом Брду, једном од најзначајнијих српских градова, важном рударском и економском центру Балкана. Остали експонати потичу из Петрове цркве и Ђурђевих ступова, цркава Светог Николе и Свете Богородице у Куршумлији, Студенице. Један број предмета откривен је и у комплексу Цркве Светог Стефана у селу Милентији, а има их и с позносредњовековних гробаља с мраморима (Мраморје у Перућцу), као и из градског језгра старог Бара. Међу експонатима су камена декоративна пластика, фреске, керамика, стакло, текстил, накит... Из Петрове цркве издваја се литургијски текстил - везени епитрахиљ.

Монументална уметност представљена архитектонском скулптуром (Бањска, Свети Арханђели) и фрескама које сведоче о развоју уметности од почетака српске државе, чува се у збирци српске средњовековне и византијске уметности. У овој колекцији су и дела из 13. века која чине врхунац уметности источнохришћанског света (Градац), али и разнолико сликарство Богородице Љевишке, Жиче, Пећке патријаршије, Светих архангела. Већина икона је из 14. века, међу којима историчари уметности издвајају охридску Двојну икону Богородице Одигитрије и Благовести, док су међу онима из 16. века посебно вредне иконе Светог Симеона и Светог Саве. Изузетно значајне су и емајлне плочице из манастира Хиландар, као и прстење краљевића Радослава и краљице Теодоре, одежда цара Ивана Александра.
Иконе из времена владавине Турака на Балкану из збирке послевизантијске уметности међусобно се разликују по квалитету и садржају. Значајну групу чине оне са ликовима српских владара и светитеља. Бисер ове колекције је икона истакнутог сликара 17. века Авесалома Вујичића, на којој су, уз хришћанске светитеље, насликани Стефан Првовенчани, Стефан Дечански, Урош Нејаки и кнез Лазар - српски владари са ореолом мученика. У збирци су заступљена и дела руског и италокритског иконописа, попут иконе Светог Јована Пустињака са Крита. Ту су и колекције сребрних и позлаћених посуда, накита, крстова различите молитвене намене, богослужбених предмета, скупоценог веза и окова за књиге. Изузетну уметничку вредност имају Царске двери с краја 15. века, из непознате цркве у Охриду.
Репрезентативна колекција византијског новца садржи царске ковине у злату, сребру и бронзи и прати новчарство византијске државе, као и монетарне токове на централном балканском простору. По угледу на византијски, искован је први новац средњовековне Србије, који се чува у збирци византијског, српског и европског средњовековног новца Народног музеја.

Ептрахиљ, Петрова црква и Теодорин прстен
Почеци ковања обележени су ретким сребрним и бронзаним емисијама краља Радослава, искованим у Расу око 1230. године. Захваљујући постојању многобројних рудника сребра и раду ковница, српско новчарство непрекидно траје и дели судбину државе до њеног краја, 1459. године. Настало на граници европског Истока и Запада, оно одаје дух византијске и западноевропске монетарне традиције, и кроз велики број новчаних врста везује своје постојање за емисиону политику српских краљева, царева, властеле, деспота и градова.
Део нумизматичке колекције представљају и византијски, српски и европски печати. По реткости се издвајају оловне буле Стефана Немање и Стефана Страцимира, докази дипломатичке праксе Немањине државе у 12. веку.
Мирослављево јеванђење
Најзначајнији ћирилички споменик српске и јужнословенске писмености из 12. века - Мирослављево јеванђеље, које је у јуну 2005. године уписано на Унескову листу "Памћење света", у Народном музеју чува се од 1935. године.
Галерија фресака
Народном музеју 1973. придружена је и Галерија фресака, која данас садржи око 1.300 копија из различитих цркава и манастира, као и поједине копије икона и минијатура. Уз њих, ту је и око 300 одливака средњовековне монумен талне скулптуре и епиграфских споменика. Све копије су дела академских уметника специјализованих у тој области. Њихове димензије, начин израде, као и оштећења, потпуно су верни оригиналима. Многе копије потичу из споменика који су данас уништени или угрожени.

Извор: Новости
logoblog

Поделите са пријатељима Шест дана до отварања Народног музеја: Сјај српског средњег века

Претходно
« Prev Post
Следеће
Next Post »

Нема коментара:

Постави коментар