субота, 30. јун 2018.

Призрен – град на темељима српства

  Гладиус       субота, 30. јун 2018.

Отворено скрнављење историје од стране Албанаца након што су 17. маја на седници Владе у Приштини Призрен прогласили историјском престоницом Косова.

- Пописано је укупно 122 објекта, међу њима само 8 цркава владичанског двора, уз три православне цркве

Поред деценијског рушења, паљења и затирања српских светиња на Косову и Метохији Приштина сада одлукама настоји да кривотвори историју јужне српске покрајине у своју корист. Тако је отвореним скрнављењем историје Влада Косова, 17. маја у Приштини Призрен прогласила историјском престоницом Косова!?

Град у коме Албанци немају много историјских грађевина. Корени српског града Призрена су толико дубоки, широки, видљиви и данас да је ова одлука из Приштине шамар историји. Град Призрен има ову титулу вековима а познат је по томе што је у средњем веку у њему било више од 25 српских светиња и више других историјских грађевина, од којих су данас тек неколико очуване.

Призрен се први пут помиње 1019. године као Приздријана у повељи цара Василија II. Његов вековни развој допринео је да овај град буде препознатљив као стециште многих историјских, духовних и културних споменика. Око 1214. године, у време Стефана Немањића, град припада српској средњовековној држави и постаје привредно и духовно средиште.

У доба краља Милутина, Призрен је постао најзначајније трговачко место у Србији. Град на Бистрици економски јача нарочито у време краља Милутина, цара Душана и цара Уроша. У то време Призрен кује и свој новац.

Из тог периода су најзначајнији историјски споменици српске средњовековне баштине црква Богородица Љевишка и у непосредној близини манастирски комплекс Свети Архангели, задужбина цара Душана.

Повремено је Призрен био и престоница царева Душана и Уроша. Средњовековно призренско становништво било је разнородно и већину су у то време чинили Срби али је било и Дубровчана, Корчулана, Сплићана, Задрана, Влаха, Млечана, Грка, Саса и Арбанаса.

Они су обично живели у колонијама. Највећу колонију су сачињавали Дубровчани. Путописци тога времена Призрен називају „царски град”, а у народним епским песмама наводи се као „српски Цариград”.

Српске православне светиње и споменици у Призрену су :
1. Саборни храм Богородице Љевишке, (основа храма је из 12. века, а обновио га је краљ Милутин 13061307. године за епископовања призренских епископа Дамјана и Саве чија су имена уклесана у фасади храма).

2. Манастир Светих Архангела код Призрена, саградио га цар Душан 13431352.

3. Црква Св. Спаса подигнута и фрескописана у трећој и четвртој деценији 14. века.

4. Црква Св. Димитрија (подигнута у 13 -14. веку, порушена у 19. веку и на њеном месту се данас налази римокатоличка црква Ђевице Марије.

5. Црква Св. Николе, тзв. Кораћева црква из 14. века, претворена касније у џамију.

6. Саборни храм Св. великомученика Ђорђа из 1887. године са иконом Богородице из 14. века и иконостасом из 18. века.

7. Црква Св. Бесребреника из 19. века, подигнута на темељима старије цркве са неколико вредних икона из 18 - 19. века.
8. Црква Св. Пантелејмона у махали званој Пантелија, реконструисана 1937. на месту старе цркве из Средњег века.

9. Темељи цркве Св. апостола Томе под Призренском тврђавом „Каљајом”.

10. Остаци цркве Св. Прокопија у махали Пантелија

11. Црква Св. Ане на чијем је месту подигнута џамија Мустафе Паше.

12. Црква Св. Атанасија у призренској тврђави „Каљаја”. На њеном месту је Емин паша Ротули (Албанац) подигао џамију и сахат-кулу 1805. године. Ову џамију су касније порушили Бугари у 1. светском рату.

13. Остаци цркве Св. апостола Петра и Павла на левој страни реке Бистрице.

14. Црква Св. пророка Илије која је са старим српским гробљем постојала све до 1915. године.

15. Богојављенска црква, на чијим је рушевинама подигнута џамија у Мараш-махали

16. Преображењска црква, по предању капела двора цара Душана, која се налазила на месту данашње џамије Мехмед Паше.

17. Црква Св. Николе, тзв. „Градска црква” (помиње се још у 14. веку) у древној Вишеградској
тврђави, изнад манастира Св. Архангела.

18. Госпојинска Црква која се помиње у хрисовуљи цара Душана из 1348. године.

19. Манастир Св. Варваре у Призрену, који се помиње са својим имањима у турском тефтеру из 1526 - 1559. године.

20. Остаци пећинске цркве и манастира у близини места званог „Голем камен” код Призрена.

21. Црква Св. Николе, или „Рајкова црква” из 14. века, обновљена 1857. године са вредном иконом из 16. века.

22. Црква Св. Георгија Руновића из 15 века, са царским дверима из 16. века. Налази се у порти храма св. Ђорђа пред зградом Епископије.

23. Испосница Св. Николе, на путу између Призрена и манастира Св. Архангела, са остацима фресака из 14. века. Ово је једна од бројних испосница које су постојале у долини Призренске Бистрице.

24. Црква Св. Јелене која је стајала на месту џамије коју је подигао Мустафа Паша Призренски.

25. Остаци зграде старог митрополитског двора са владичанском капелом, југоисточно од храма Богородице Љевишке.

26. Црква Св. Власија (која се помиње у хрисовуљи цара Душана из 1348. год.).

27. Црква Св. Николе, „Тутићева црква”, подигнута 1331/32. године и касније фрескописана.

28. Црква Св. Недеље са сачуваним темељима цркве Ваведења Пресвете Богородице, задужбине Краљевића Марка из 1371. године. У цркви су преостали делови фрескописа из 14. века.

29. Црква Св. Стефана, задужбина краља Милутина с почетка 14. века. Сада прекривена албанским кућама.

30. Споменик српским борцима из Балканских ратова и 1. светског рата.

31. Спомен капела српским ратницима палим у ослобођењу Призрена 1912. године и у 1. светском рату.

32. Студенац „Косово”, спомен чесма официрима и војницима 3. српске армије која је ослободила Призрен 1912. године.

33. Споменик цару Душану, пред храмом Св. Ђорђа. Миниран у јуну 1999. године.

Аутор: Зоран Влашковић
Извор: Јединство
logoblog

Поделите са пријатељима Призрен – град на темељима српства

Претходно
« Prev Post
Следеће
Next Post »

Нема коментара:

Постави коментар