петак, 29. јун 2018.

Кнегиња Милица - Прва жена на челу Србије

  Гладиус       петак, 29. јун 2018.

Губитак кнеза Лазара Хребељановића и његове војске донео је нове судбоносне дане – борбу жена за спасавање свега преосталог. Тако је први пут у историји Србије жена дошла на упражњено владарско место.

Милица Хребељановић, Лазарева 55-годишња удовица, преузела је власт док њен тад 15-годишњи син Стефан не постане пунолетан. Многе жене су тада, попут ње, преузеле улогу чувара породице и народа. И многе су обукле црну, монашку ризу и живот посветиле Богу.

Косовска битка, вођена између српских снага које је предводио кнез Лазар Хребељановић и османских на челу са султаном Муратом И, обележила је Видовдан 1389. године и сваки следећи. И целу српску историју и колективно памћење народа. Смењивали су се првобитни извори о српској победи, каснији наводи о нерешеном исходу и српском поразу. Иако су звона на париској катедрали Нотр Дам огласила српску победу, све касније говорило је другачије. Преживеле је чекао тежак опстанак под отоманском силом.

Губитак кнеза Лазара Хребељановића и његове војске донео је нове судбоносне дане – борбу жена за спасавање свега преосталог. Тако је први пут у историји Србије жена дошла на упражњено владарско место. Милица Хребељановић, Лазарева 55-годишња удовица, преузела је власт док њен тад 15-годишњи син Стефан не постане пунолетан. Многе жене су тада, попут ње, преузеле улогу чувара породице и народа. И многе су обукле црну, монашку ризу и живот посветиле Богу.

Вољена владарка

Кнегиња Милица рођена је око 1335. године, у време владавине цара Душана, као чукунунука Вукана Немањића, најстаријег сина великог жупана Стефана Немање, и ћерка кнеза Вратка, у народној традицији опеваног Југ Богдана. Рођака цара Душана, Милица са родитељског двора одлази на царски, где се образује. Ту, са 18 година, упознаје Лазара Хребељановића, сина царског логотета.

Постављање споменика кнегињи Милици у Трстенику 2016. године
Године 1353. уз благослов цара Душана и царице Јелене љубав двоје младих људи крунисана је браком, а брак бројном децом – имали су пет кћери, Мару, Драгану, Јелену, Теодору и Оливеру, и три сина, Стефана, Вука и Добривоја, који је умро у раном детињству.

Милица је са Лазаром, већ осамостаљеним кнезом Рашке с престоницом у Крушевцу, живела на двору уређеном према немањићкој традицији, чији златни век траје до битке на Косову. Све што је дотад проживела уз супруга владара кнегиња је применила касније, у време судбоносних одлука. После косовског губитка било јој је понуђено да са децом мир нађе у Дубровнику, али она је остала у опустошеној Србији и преузела остатке државе свога супруга. Поред бриге о малолетној деци, посветила се државним пословима.

И раније утицајна у српском народу, три месеца након Косовског боја, пред опасношћу од Угара, кнегиња Милица се одлучује на савез са дотад највећим непријатељима, Турцима. Уз примање вазалних обавеза, плаћање данка и давање војске, договор је подразумевао и личну жртву српске владарке, одлазак њене најмлађе ћерке Оливере у Бајазитов харем.

Милица је мудро управљала Србијом све до Стефановог пунолетства 1393. године, када оставља световно име и постаје монахиња Евгенија. Ипак, остаје незаменљив саветник младог деспота. До краја је стајала уз њега и проналазила излазе из најтежих прилика.

Преминула је 11. новембра 1405. године у манастиру Љубостињи, својој задужбини, где је и сахрањена. Цела Србија и хиландарски монаси су је ожалили. Преподобна Јефросинија, ново монашко име које је стекла, прославља се 1. августа по новом календару, када и њен син деспот Стефан.

Манастир Љубостиња
Била је омиљена српска владарка. Љубав и поштовање према њој народ је пренео и у песме, а писац њеног житија сведочи: „По лепоти и доброти својој она не беше само жена него и мудри Одисеј у многим стварима. Ко ће изрећи сва њена дела!“

Аутор: Олгица Крављача
Извор: Жена
logoblog

Поделите са пријатељима Кнегиња Милица - Прва жена на челу Србије

Претходно
« Prev Post
Следеће
Next Post »

Нема коментара:

Постави коментар