четвртак, 28. јун 2018.

Поклонио оружје војсци Србије уз један услов: Ако уђете у НАТО, вратите ми топ!

  Гладиус       четвртак, 28. јун 2018.
Саша са топом који ће да поклони Војсци Фото Д. Алихоџић

Двориште касарне "Мија Станимировић" красиће и пољски топ из 1876. године који је српска војска користила у ратовима против Турака. Овај "круп" је један од два сачувана и оба су била у власништву Саше Ристића из алексиначког села Рутевца.

Један је продао Војном музеју у Београду, а овај други даје Војсци Србије на коришћење док је жив, а после тога остаје трајно Војсци. Ипак, Саша има један услов - топ му мора бити враћен у року од 24 часа уколико Србија приступи НАТО Ови топови коришћени су пре више од 140 година, а онда су после неке битке или током повлачења завршили у Јужној Морави.

Користила их је српска војска да би отерала Турке и заслужили су да "пензионерске" дане проводе на месту какво заслужују пошто су сведочили и чојству и јунаштву једног малог балканског народа који је желео да се ослободи туђинске власти. Ипак, неки топови су завршавали у муљу или још горе у некој пећи за топљење гвожђа.

Њихов "спасилац" је Саша Ристић из Рутевца, који се читавог живота бори да сачува старине.

- Замислите да су ови топови завршили на отпаду секундарних сировина испред чије капије сам 1998. успео да убедим двојицу Рома да ми их продају. Платио сам их 60 марака, толико су и тражили. Ни они, а искрено ни ја нисмо знали тачно о чему се ради, али ми је инстинкт говорио да је у питању нешто вредно. Не вредно у материјалном смислу колико у духовном, јер велика је ствар да нараштајима можемо рећи: "Видите, овим топом смо ослободили народ ропства" - каже Саша.

Он је то јасно показао и када је приликом потписивања уговора са Војском Србије о предаји топа инсистирао на једном члану. Топ не сме пасти у руке НАТО, односно мора му се вратити уколико Србија приступи овом савезу и то у року од 24 часа.

- Стоји код мене у дворишту и стручна јавност зна да је ту, али ја немам услове да га изложим и да буде доступнији широј публици. Срећан сам што ће наћи место у касарни исто као што сам поносан што је други у Војном музеју од 2007. - каже наш саговорник, који ће топ предати Војсци у среду.
Александар Никезић, директор Завичајног музеја, са Ристићем

Благо на отпаду

Велико историјско благо сам пронашао управо по отпадима и жао ми је што се наши историчари не ангажују више на том пољу. Немам више места у кући да све то чувам, а жао ми је да му се изгуби траг. Грех је да се нашом историјом ките туђинци који, нажалост, боље од нас знају вредност свих ових предмета - каже наш саговорник.

Скинута игла

Топ је у добром стању, али би требало да се испескари и заштити фарбом. Саша не зна да ли би могло и да се пуца њиме.

- Фали једна од две ударне игле, колико сам могао да видим, тако да не знам да ли је у функцији. Игла није изгубљена већ намерно скинута да га непријатељ не би могао користити - појашњава Саша који има солидну колекцију и топовских ђулади.

Извор: Новости
logoblog

Поделите са пријатељима Поклонио оружје војсци Србије уз један услов: Ако уђете у НАТО, вратите ми топ!

Претходно
« Prev Post
Следеће
Next Post »

Нема коментара:

Постави коментар