недеља, 01. јул 2018.

Скадар - Некада српски царски град

  Гладиус       недеља, 01. јул 2018.

Данас у Скадру живи око 30.000 Срба и Црногораца. У званичним документима имају албанска имена, али радо говоре и своја српска имена и презимена.

Удружење Срба и Црногораца „Розафа” покушава да поврати и ојача национални идентитет

Кажу да ко једном дође у Скадар, тај се мора поново вратити у овај град, привучен његовом лепотом, али и гостопримством овдашњег становништва. Данас у овом некада српском царском граду, а сада четвртом по величини у Албанији, живи око 130 хиљада људи, укључујући и његову околину.

Међу њима је и око 30.000 Срба и Црногораца, од којих већина има званично албанска имена и презимена, али исто тако који знају да нису Албанци и да имају и радо говоре и своја српска имена и презимена, којих нема у њиховим званичним документима. Највише их је у насељу званом Врака, али и у неколико других. Међу њима има Срба и Црногораца православне, исламске и католичке вероисповести. -Ја сам Србин мухамеданац. Моји су се овде доселили негде из Пећи пре много векова - каже 78-годишњи Гано Мучић, представник за културу у Српско-црногорском удружељу „Розафа” у Скадру. Упркос својим годинама, Гано је веома виталан. Вози црвени мерцедес, иначе марка возила каква доминира на улицама Скадра. Гано одлично говори српски. Научио га је каже од своје мајке. Исто тако лепо и пева изворне српске песме. -Кад ме питају која ми је песма најмилија, ја им кажем да ми је песма најмилија кад запевам живела Србија - вели Гано.

Удружење Срба и Црногораца „РОЗАФА”

Поред њега у Скадру смо срели још људи који знају српски. Међу њима је и Гзим Ђокај. Како нам рече његово српско име је Зоран Ђоковић, али да у званичним документима има име Гзим. Он иначе већ неко време има регистровану агенцију за брачно посредовање преко које је многе девојке из Албаније удомио за неког од момака по централној Србији. На име тога добијао је и бројна признања од стране појединих завичајних удружења у Републици Србији у знак захвалности за оживљавање српских села.

- Само у Сјеници и околини родило се 80 деце из бракова који су склопљени уз помоћ моје агенције - каже Гзим. Он се још увек бави тим послом иако је уназад три године суочен са здравственим проблемима. Одузете су му лева рука и нога. Волео би каже када би могао да се лечи негде у некој бањи у Србији, али нема могућности за то. Нема српска документа као и већина Срба који живе у Скадру. И Гзим је у Удружењу Срба и Црногораца „Розафа”.

Иначе, ово удружење уназад неколико година, колико постоји упорно, упрокос још увек многим негативним околностима, покушава да поврати и ојача национални идентитет Срба и Црногораца. Значајну помоћ на том плану, рекоше нам добијају од стране надлежних инстанци Републике Србије, а такође значајну подршку имају и од стране Митрополије црногорско-приморске на челу са владиком Анфилохијем Радовићем.

Срби и Црногорци у Скадру су нарочито у време диктаторског режима Енвера Хоџе били суочени са проблемом испољавања свог националног идентитета и процесом арбанизације. Поред осталог у то време донета је и уредба којом се свим националним мањинама у Албанији забрањује да имају било какве везе са државом матицом.

Били су на пример строго кажњавани и они који су у то време гледали програме југословенске телевизије и слушали радио станице из ове државе. Данас се ситуација кажу у погледу остваривања права мења, али још увек нема потребан ниво и значајну подршку пре свега Републике Албаније.

У просторијима Удружења „Розафа”, које се налазе у центру Скадра, одржавају се курсеви српског језика. Професор долази из Никшића. Има доста полазника и да је међу њима поред деце и доста одраслих који желе да науче српски језик или побољшају његово знање.

„Скадар на Бојани” одолева зубу времена

Оно што у Скадру одузима дах јесте трвђава која се издиже на брду, одакле пуца прелеп поглед на скадарско језеро, реке Бојану и Дрим и Кир као и брдо Тарабош, где су изгинули многи српски војници у борбама за Скадар, чија је историја бурна и дуга.



Смењивали су се у овом граду владари и династије. Међу њима бејаху и Мрњавчевићи, Немањићи, Балшићи.

У оквиру тврђаве зубу времена пркосе остаци правослане цркве, коју су Турци, пошто су освојили Скадар у једном периоду били претворили у џамију. У подножју тврђаве што бејаше некада град „Скадар на Бојани”, у чије је зидине према легенди узидана млада Гојковица, налази се џамија, која је такође до турског освајања Скадра била црква.

У насељу Врака постоји православна црква „Свете Тројице” у коју како нам рекоше владика Анфилохије долази сваке године на Бадње вече. Тада се овде кажу скупи доста света, пали се бадњак и пије кувано вино и ракија. Светкује се Божић онако како се светкује у Србији и Црној Гори.


-Ја у Скадар долазим од 1983. године и верујте да се овде осећам много лепо. Имам много пријатеља овде. Радо бих живео у Скадру. Дођем скоро сваког месеца по једном - рече нам Новица Крстић, председник Удружења бораца ослободилачких ратова Србије из Штрпца и директор средњешколског центра у Штрпцу. Њега смо срели у Скадру у друштву својих пријатеља, који нам рекоше да им Новица много помаже.

- Ја и Новица смо дугогодишњи пријатељи. Био сам у Штрпцу пре две године и отићи ћу поново - рече нам Гано. Воли, каже, Штрпце и жеља му је да га види још барем неколико пута.

Напуштајући Скадар, до кога се може стићи прилично добрим ауто путем за неких три и по сата ако кренете из било ког дела Косова и Метохије и идете преко Призрена пут Албаније, пожелели смо да се поново вратимо у овај град у коме су зиме благе, а лета пријатно топла, људи срдачни.

Извор: Јединство
logoblog

Поделите са пријатељима Скадар - Некада српски царски град

Претходно
« Prev Post
Следеће
Next Post »

Нема коментара:

Постави коментар