четвртак, 19. јул 2018.

Ирина Черњавски Шантрић, нови циклус слика: Лепоте живописа асоцирају на вечност

  Гладиус       четвртак, 19. јул 2018.

-Нови циклус је са пуно симболике на векове, духовност и раскош живописа... у част православљу, искону, и онима који су оставили велики историјски траг ... у славу духа, каже Ирина.

Сикарка и поетеса Ирина Черњавски Шантрић, рођена у Пећи, по вокацији и образовању је, у ствари, вајар. Њено осећање за скулптуру и волумен је потреба за опипљивом формом на платну. Мећутим, Ирина се временом ипак усмерила и определила за сликарски израз и ту се уметнички изразила путем бројних циклуса слика. Првих година после студија бавила се разним темама. Касије је радила по циклусима. Сваки је циклус био целина и у тематском и у ликовном рукопису – а ни у једном није одступила од свог емотивног бића, чврсто и силовито пратећи унутрашњи глас. Циклуси су се рађали следећим низом: Портрети, Апстракције 1,2,3,..., Под куполом неба (фреске и манастири), Жена и земља, Знакови поред пута, Фрагменти сећања, Сасвим лично. Тренутно ради опус Одјек векова. До сада је имала преко тридесет самосталних и преко сто групних изложби у земљи и ван ње. О њеном ликовном стваралаштву и новом циклусу разговарали смо за Јединство.

-Узимајући у обзир дуг временски период мог стваралачког рада, морам поменути да су се моји унутрашњи импулси мењали, сазревали, надограђивали, ослобађали а притом увек остајали верни себи у зависности од раздобља и инспирације у којима сам стварала, каже Ирина.

Никада нисам напустила симболику

Ирина Черњавски Шантрић                       
Ирина Черњавски Шантрић је увек сматрала да је за младог ствараоца јако битно да савлада основне занатске принципе сликарства, па је после студија један дужи период посветила цртежу и реализму. Најинспиративнији су јој били портрети. Временом је екпериментисала са ослобађањем форме, али „никад нисам напустила симболику и нарацију слике“, изричита је Ирина.

-Први цикус који сам стварала после избеглиштва са Косова и Метохије, је Под куполом неба где сам најсилније и најемотивније пренела сва сећања на манастире и фреске поред којих сам одрастала и сазревала, а које нисам могла понети са собом. Већи део тих слика никад нисам отуђила. Оне и данас красе мој дом (Симонида, Милутин, Стефан Дечански и сл.), а наследиће их моја деца.

Потом се ређају циклуси: Жена и земља, Знакови поред пута, Фрагменти сећања, Сасвим лично, Одјек векова. Сви циклуси су са великом симболиком, фигуративно- апстраковани и припадају теми. Једино опус Знакови поред пута немају никакав наговештај фигурације, каже Ирина.

Ирина нигде није у сталном радном односу, упркос чињеници да је магистар сликарства. Али је као уважени сликар често на колонијама где ствара са колегама сликарима. Ево где је све била последњих година, и ове сезоне?

-Да, врло радо се одазивам (у колико ми одговара датум одржавања), поготово институцијама од културног и националног значаја као што су музеји, културни центри и мултимедијалне државне манифестације. Ликовне колоније су популарно – симпозијуми у ликовној области. Најчешће су међународног карактера, па се ту срећемо са колегама из целог света.

Захваљујући ликовним колонијама обишла сам места и државе у којима никад сама не бих отишла, а била сам учесник на пуно њих (на појединима и више пута) , па ћу поменути само неке – а одржавале су се у Звечану, Зубином Потоку, Грачаници, Лепосавићу, Штрпцу, Крагујевцу, Ћићевцу, Соко Бањи, Копаонику, Златибору, Сомбору, Сремској Митровици, Палићу, Новим Козарцима, Пожаревцу, Пролом Бањи, Куманову, Беранима, Бања Луци, Румунији и тд.

Ове године сам због својих обавеза одбила учешће на неколико колонија, а одазвала сам се и била на Палићу и у Сремској Митровици. Почетком јула идем за Пољску, а потом највероватније у Врање . Ми се у друштву упознајемо са техникама и делима својих колега (што је за нас врло битно у едукативном смислу), као и са колегама које смо до тада можда знали само по чувењу или преко интернет мрежа, каже Ирина.

Неизмерно поштујем светилишта

Ирина Черњавски Шантрић – Св Петка
О вечитој и непресушној инспирацији манастирима на Косову и Метохији, где је поред Пешке патријаршије рођена и расла, овако приповеда: Да ли је разлог то што сам одрастала поред Пећке Патријаршије и Високих Дечана, као и неизмерно поштовање према светилиштима и онима који су им осликавали душу – исконски и најсилније имам потребу да својим ликовним рукописом забележим и поново створим и подсетим на постојање духовности коју је неко већ одавно створио. Не сликам класичне копије... већ се увек трудим да дело буде одевено мојим рухом, виђено мојим погледом као и мојим ликовним рукописом. Фасцинира ме лепота живописа, мирис старих светиња и историје у њима... буде у мени занос и емоцију која асоцира на вечност...

Ирина је дуго година сликала уљаним бојама. Сада слика искључиво са акрилом на платну и акварел папиру. Користи сликарску пасту за рељефне детаље... а има и слика на којима уграђује природни камен.Тај рељефни елеменат на многим сликама и иконама, спецификум је њеног стила. О новом циклусу слика овако говори:

-То је циклус Одјек векова. Упаво инспирисан фрескама(одеждама и петрахиљима), али апстракован, декоративан, без ликова, са пуно симболике на векове, духовност и раскош живописа... у част православљу, искону, и онима који су оставили велики историјски траг за поколења... у славу духа...

Питали смо ову сликарку где се све налазе њене слике?

-Компликовано питање... Ја више не знам колико сам слика до сада насликала и где се све налазе... Има их свуда – у званичним културним и општинским институцијама, музејима, ресторанима, приватним колекцијама... има их и ван земље - Аустралија, Холандија, Француска, Румунија, Америка, Луксембург и сл.

Аутор: Славица Ђукић
Извор: Јединство
logoblog

Поделите са пријатељима Ирина Черњавски Шантрић, нови циклус слика: Лепоте живописа асоцирају на вечност

Претходно
« Prev Post
Следеће
Next Post »

Нема коментара:

Постави коментар