четвртак, 09. август 2018.

Велико окриће српских археолога: На Руднику се некада налазио прави космополитски град

  Гладиус       четвртак, 09. август 2018.

На планини Рудник археолози су прошли изузетан налаз из 14. и 15. века, доказ да је на тој планини у средњем веку постојао прави космополитски град, велики рударски и трговачки центар.


Реч је о комплету тегова за прецизно мерење племенитих метала, злата и сребра, а слични примерци су проналађени широм Западне Европе, у Немачкој, Француској и Енглеској.

Почели су да се користе у XIII веку и били у употреби све до XIX века. Овако рани налаз потврђује да је на планини Рудник постојао прави космополитски град, велики рударски и трговачки центар у средњем веку.

Досадашња истраживања на локалитету Дрење, осим изузетних грађевинских објеката који сведоче о квалитету и богатству у средњовековном Руднику, изнедрила су покретне археолошке налазе, од којих су поједини јединствени на нашим просторима и представљају предмете од изузетне културно-историјске важности за српски народ.

На изложби "Рударење на Руднику кроз праисторију, антику и средњи век" која је отворена 4. августа у Дому културе на Руднику, представљени су резултати систематских истраживања на локалитету Прљуша, који је сврстан у ред највећих старих рудника у југоисточној Европи.

После нешто више од 150 година, плоча Септимија Севера, са прочеља античког храма посвећеног Мајци Земљи, заштитници рудара, поново је на Руднику. Изложба је употпуњена рударским алатом са Рудника из Народног музеја у Чачку и средњовековним новцем из колекције Момчила Пауновића.

Аутори изложбе су Ана Цицовић, виши кустос Музеја рудничко-таковског краја, др Драгана Антоновић из Археолошког института у Београду и др Дејан Радичевић са Филозофског факултета у Београду. Значајну пажњу су привукле реплике конструкције за разбијање тврде стене и реплике ручних камених батова аутора археолога Видана Димића.

На планини Рудник велико рудно богатство експлоатисало се кроз све временске епохе. Али и у овом веку у потрази за рудама налазе се трагови радова средњовековних рудара.

Разлика у технологији

- Они су били стварно врхунски, врхунски мајстори и једина разлика је била у технологији. Они су имали дрво, а ми имамо челик. А морам да кажем да су све појаве, рудне које су постојале на површини, они су успели да нађу - истиче Ацо Илић, директор Рудника и флотације "Рудник".

У значајном рударском насељу постојала је ковница новца која је најдуже радила у средњем веку. Динар краља Драгутина кован на Руднику први је српски динар са ћириличним натписом, а пре три године откривен је типар из времена владавине кнеза Лазара.

Рудник - космополитска средина

Најновији налази, јединствени на нашим просторима, представљају предмете од изузетне културно историјске важности.

- Говоре нам управо то да је Рудник био једна космополитска средина, да је био центар рударства и трговине, јер су они управо коришћени за мерење племенитог метала - објашњава Ана Цицовић, аутор изложбе.

Рударске алатке из праисторијског периода, копља, фрагменти мачева, чекића из бронзаног и гвозденог доба, остаци античког храма, керамичке посуде, део су налаза који су потврдили писане изворе о дугој историји овог рударског места.

Фото: Новости
Извор: Блиц
logoblog

Поделите са пријатељима Велико окриће српских археолога: На Руднику се некада налазио прави космополитски град

Претходно
« Prev Post
Следеће
Next Post »

Нема коментара:

Постави коментар