уторак, 18. септембар 2018.

Историчарка Др Катарина Митровић о документарном филму „Газиводе, путевима Јелене Анжујске“

  Гладиус       уторак, 18. септембар 2018.

-Питање идентитета је веома важно за сваког појединца и заједницу. Само они међу нама који су свесни ко су и одакле потичу прихватајући наслеђе предака, способни су да се развијају као личности. - Краљица Јелена Анжујска чији се двори налазе на дну језера, била је врло способна владарка, краљица-мајка, дипломата, просветитељка. Симбол је оновремене Србије, која је стајала високо изнад Истока и Запада, каже др Катарина Митровић.


Тајновито језеро Газиводе у општини Зубин Поток на крајњем северу Косова и Метохије не само да је политички у жижи медија већ се о њему прави и документарни филм, „Газиводе, путевима Јелене Анжујске“, редитеља др Душана Јововића. Филм има за циљ да открије истину о потопљеној културној и духовној баштини Срба на овом простору. На дну језера се налазе средњевековна гробља, цркве, римске некрополе. На филму ради Међународна ронилачка екипа експерата јер је језеро опасно, однело је више живота. Пофесор историје др Катарина Митровић, научни сарадник Центра за историјску географију и историјску демографију Филозофског факултета Београд, ангажована на овом филмском пројекту говори за приштинско „Јединство“ из свог угла . Она нам расветљава и лик краљице Јелене Анжујске, мајке српког краља Милутина, чији су двори и прва женска школа такође потопљени и налазе се на дну овог вештачког језера на Ибру.

У чему се састојао ваш део посла у филмском пројекту „Газиводе, путевима Јелене Анжујске“, редитеља др Душана Јововића?
-Др Душан Јововић позвао ме је да се придружим његовом пројекту како бих му помогла приликом „оживљавања“ историјског лика краљице Јелене. Још од времена када сам писала докторат посвећен бенендиктинском монашком реду у приморским областима српске државе пружила ми се прилика да из различитих углова сагледавам личност и дело знамените српске краљице. Душан се сасвим случајно упознао са мојим радом на овим темама. Позвао ме је предочивши ми своје планове у вези снимања филма и истраживања на дну језера Газиводе. Била је то понуда која се не може лако одбити. Утолико пре што смо нас двоје први пут разговарали на празник Св. арханђела Михаила. Одабир датума у коме нисмо учествовали ни Душан ни ја, схватила сам као посебан знак да смо сви заједно на добром путу.

Како сте се припремали за овај филм, на шта је стављен акценат?

-Мој део посла састојао се у томе да личност и дело краљице Јелене прикажем на основу писаних историјских извора, пре свега докумената западне провенијенције. То и јесте посао историчара. Поред мене, у раду на филму ангажовани су још доц. др Дејан Радичевић са Филозофског факултета у Београду, један од наших најбољих стручњака у домену средњовековне археологије, доц. др Растко Јовић, професор канонског права на Богословском факултету у Београду, и Александра Михајловић, професорка српског језика и књижевности у гимназији „Урош Предић“ у Панчеву. Дејан је задужен тумачење прошлости на основу материјалних остатака, Александра нам је представила Житије краљице Јелене као књижевно-историографски текст, док је Растко открио многе непознанице о односима римске и православних цркава у другој половини 13. и почетком 14. века, с фокусом на свету тајну крштења и начин на који владика Данило краљицу пореди са првим Немањићима.

Шта је за вас као историчара било откровење на које су ронилачке екипе наишле на дну тајновитог језера Газиводе?
-На ово питање Вам не могу дати прецизан одговор све док руске колеге не буду публиковале резултате до којих су дошли током смелих ронилачких подухвата. Свакако да ће најзанимљивије бити оно што се односи на двор краљице Јелене у Брњацима.

Како бисте нам представили краљицу Јелену Анжујску, данас када сте на лицу места дошли и до нових сазнања о њеним племенитим делима и мисији?

-Укратко, краљица Јелена и данас надахњује својом улогом живог посредника између света западног хришћанства, из кога је као млада девојка дошла у Србију да би се око 1250. удала за Уроша I, и света православне духовности коју је здушно прихватила као супруга српског краља и мајка потоњих наследника престола. Наравно, она је била врло способна владарка, краљица-мајка, дипломата, просветитељка... Симбол је оновремене Србије, која је заиста стајала високо изнад Истока и Запада баштинећи најбоље од оба културна круга.

Света краљица Јелена Анжујска је основала прву женску школу у Србији... Испричајте нам нешто о томе на основу историјских података и искуства на овом пројекту?

-Нажалост, ми данас о том изузетном подухвату краљице Јелене знамо само на основу казивања владике Данила, који каже следеће: Заповеди у целој својој области сабирати кћери сиротих родитеља, и њих хранећи у своме дому, обучаваше сваком добром реду и ручном раду, који приличи за женски пол. А када су одрасле, удаваше их за мужеве да иду у своје куће, обдарујући их сваким богатством, а на место њих узимала је друге девојке као и прве.

Укратко, какав је био пут краљице Јелене Анжујске, који сте узели и за наслов докумантарног филма?

-Краљица Јелена је у Србију дошла из Угарске, као кћер славних родитеља, од рода фрушкога и царског племена, да би се стопила са древним српским земљама Рашком, Дукљом и Травунијом, повезујући на тај начин непрегледне равнице јужне Паноније са балканским горјем и медитеранским недогледима.

Филм има за циљ и да подстакне гледаоца na размишљање о прошлости која је уткана у генетски код Срба. Зашто је то важно?

-Питање идентитета је веома важно за сваког појединца и заједницу. Само они међу нама који су свесни ко су и одакле потичу прихватајући наслеђе предака, способни су да се развијају као личности. Суштински космополити и истински толерантни људи то могу бити јер су у довољној мери свесни себе. Онда им други и другачији не делује као претња. Напротив.

Да ли је документарни филм данас, најбољи и најбржи начин продора истине у свет?

-Тако је. Потребно је непрекидно радити на квалитетном презентовању истине свету. Стручно. Смирено. Без предрасуда према другима.

Опишите нам ту младалачку синергију са колегама коју сте имали радећи на филму и како вам се допада Ибарски Колашин?

-Ибарски Колашин је бајковита земља гостољубивих домаћина, пуна чудесне енергије.

Реците нам нешто и о књизи коју сте приредили о Светој краљици Јелени Анжујеској?

-Поводом 700 година од краљичиног упокојења сестринство манастира Градац дошло је на идеју да се приреди зборник научних радова посвећених светој ктиторки и њеном времену. Припала ми је посебна част да тај зборник уредим. Зборник се састоји од 11 радова, који на различите начине осликавају лик краљице Јелене. У његовом писању учестовало је укупно 12 аутора из Београда, Ниша, Новог Сада, Бањалуке, Бара. Дакле, Света Краљица је овог пута сабрала научнике на путевима којима је током свог дугог и плодоносног живота ходила.

Фото: Катарина Митровић и екипа која прави филм о Газиводама
Аутор: Славица Ђукић
Извор: Магацин
logoblog

Поделите са пријатељима Историчарка Др Катарина Митровић о документарном филму „Газиводе, путевима Јелене Анжујске“

Претходно
« Prev Post
Следеће
Next Post »

Нема коментара:

Постави коментар