среда, 17. октобар 2018.

Велики барутни магацин Београдске тврђаве крије "свети камен"

  Гладиус       среда, 17. октобар 2018.

Укопан је у стени западног подграђа или тзв. Дунавске падине, Велики барутни магацин настао је у време велике аустријске реконструкције Београдске тврђаве. У том периоду, од 1717. до 1739. године, Београд је добио потпуно нови изглед и од оријенталне вароши прераста у барокну варош, са модерним принципима градње.



Градња Великог барутног магацина трајала је само две године, од 1718. до 1720. године, са циљем да се што пре направи безбедно склониште за барут - место заштићено од непријатељске артиљерије. У најкраћем могућем року, Аустријанци су изградили најмодерније складиште, заштићено од влаге, са отворима за вентилацију. Пространо и безбедно, ово складиште барута састојало се од две сале са по девет стубова и великог, пространог ходника. Свака од дворана има око 400 квадратних метара.

Око ове грађевине, средином XVIII века изграђен је изузетно јак заштитни бедем, који је данас препознатљив мотив Доњег града Београдске тврђаве.

У другој половини XIX века, Велики бартурни магацин је оштећен у великом пожару, након чега је делимично реконструисан и уређен, па је последњих година потпуно безбедан за посетиоце и одржавање манифестација.

У првој сали Великог барутног магацина данас се налази поставка римских камених споменика, стела, саркофага и жртвеника који су током низа година прикупљани и доношени са различитих налазишта. Изложени предмети/објекти највећим делом откривени су у Београду и околини, известан број на локалитетима на Космају, у Костолцу (Виминацијуму), Сремској Митровици (Сирмијуму) и на другим налазиштима у Србији, а поједини су донети из Македоније и Албаније.



Налази из Београда потичу углавном из централне градске зоне где су, дуж траса античких некропола Сингидунума, откривени бројни гробови, гробнице и саркофази. Споменици припадају античком периоду (од друге половине I века до IV века).

“Изложени споменици говоре нам о становништву, друштвеној хијерархији, култовима, кретању и распореду војних јединица у римском периоду на тлу Србије и допуњавају сазнања о историји, култури и уметности тог периода. Они су јавни и приватни, надгробни и заветни. Збирка римских споменика представља део фонда Народног музеја у Београду и Музеја града Београда”, наводе из ЈП “Београдска тврђава”.

Посебну пажњу привлачи Јонин саркофаг, с краја III и почетка IV века, који потврђује присуство хришћанства у Београду у овом периоду. Он се од осталих из тог периода разликује по хришћанским симболима и тематици уклесаној на њему.


На саркофагу су уклесани хришћански симболи, као и хришћанска сцена из Старог завета, из живота пророка Јоне и приказ Христа Спаситеља као Доброг пастира, који је симбол пролазности земаљског и вечности небеског живота. Та метафора често је употребљавана у историји, као симбол Христа који на раменима носи јагње .

Јонин саркофаг је пронађен 1885. године у Београду, на Дорћолу, на месту где се налазила римска некропола. Значајан је као археолошки доказ присуства хришћанства на простору Београда и често се назива „Београдским светим каменом“.

Од 2014. године, Велики барутни магацин отворен је свакодневно за јавност и може се посетити од 11 до 19 сати, током сезоне (март - октобар).

У летњим месецима у дворишту Великог барутног магацина, опасаном бедемима, повремено се одржавају различите манифестације, концерти и позоришне представе.

Аутор: Б. Г. Грубић
Фото: Архива ЈП "Београдска тврђава"

Извор: Б92
logoblog

Поделите са пријатељима Велики барутни магацин Београдске тврђаве крије "свети камен"

Претходно
« Prev Post
Следеће
Next Post »

Нема коментара:

Постави коментар