среда, 21. новембар 2018.

Србија пре Немањића, 1. део: Кнез Властимир ( 805 – 851)

  Гладиус       среда, 21. новембар 2018.

Властимир (пре 805 — око 851) је први српски кнез (архонт) о коме имамо више података у историјским изворима. Владао је највероватније у периоду од око 830. до око 851. године и по њему се најстарија српска владарска династија назива Властимировићи.


Владао је као de facto суверен владар, иако је можда номинално признавао врховну власт византијског цара, а њему су опет били директно подређени владари осталих српских области. Средином IX века дошао у сукоб са Бугарима предовеђеним Пресијамом (836 — 852) који су покушали да потчине себи првобитну Србију, али је Властимир током трогодишњег рата успео да одбије њихове нападе и сачува српску самосталност.

До данас нису разјашњени мотиви бугарског напада на Србију, али се као две главне хипотезе наводи:

Властимирово одбацивање византијске врховне власти, што је покренуло Бугаре да покушају да прошире своју власт са осталих Словена и на Србе
Властимирово савезништво и помоћ Византији током њиховог рата око 846. године

Печат Стројимира Властимировића
После његове смрти, власт је прешла на тројицу његових синова Мутимира, Стројимира и Гојника.

Властимир је припадао владарској породици чији су представници владали Србима у доба сеобе на Балканско полуострво. Не може се са сигурноћшу тврдити да је он био директни мушки потомак кнеза који је довео Србе на Балканско полуострво, али је засигурно припадао његовој породици. Његов отац је највероватније био његов претходник на положају кнеза Просигој, иако се ни то не може тврдити са сигурношћу.

Из брака са непознатом супругом имао је барем три сина (Мутимир, Стројимир и Гојник) и једну ћерку (коју је удао за жупана Травуније Крајину, сина Белојевог) који се јављају у историјским изворима.

Први Владари и Кнезови Срба и Србије (Седми век-836): 
Кнез Срба Довео Србе на Балкан у време владавине Византинског Цара Хераклија (610-641), ВИИ век-660; не зна се његово име, умро је 680)
Свевлад (660-679, Кнез Србије)
Селимир (679-680, Кнез Србије)
Владин (680-700, Кнез Србије)
Ратимир (700-730, Кнез Србије)
Вишеслав (730-780, Кнез Србије)
Радослав (780-822, Кнез Србије)
Просигој (822-836, Кнез Србије)

Византијска власт у Србији није била јака и огледала се у држању гарнизона у тврђавама, плаћању пореза и можда у слању пратећих одреда цару, док су локални кнезови имали широку унутрашњу власт.

Теза Станоја Станојевића о побуни

При крају Властимировог живота у Србији долази до стварања антивизантијског блока међу представницима народа на чијем челу је свакако стајао многобожачки елемент који је најјаче осећао византијску власт. Као последица овога долази до организовања побуне на чије чело је стао кнез Властимир.

Из Србије су протерани хришћански мисионари и војне посаде чиме је практично стечена независност. Византија је била заузета на другим странама (нападом Бугара превасходно) тако да није могла да предузме ништа озбиљније против Србије, на шта су Срби вероватно и рачунали када су подизали устанак. У прилог овоме иде и чињеница да је гусарење у Јадрану појачано, поготово од стране Срба из Неретвљанске области, средином IX века када се смешта антивизантијски покрет у Србији. Бугари, који су нешто пре Срба основали независну државу, видели су у Србији претњу њиховом циљу да себи потчине све Словене на Балкану, што је могло довести до сукоба.

Наставиће се…
Извор: Разни извори
logoblog

Поделите са пријатељима Србија пре Немањића, 1. део: Кнез Властимир ( 805 – 851)

Претходно
« Prev Post
Следеће
Next Post »

1 коментар: