недеља, 11. новембар 2018.

Наталијина рамонда симбол васкрса Србије

  Гладиус       недеља, 11. новембар 2018.

Србија данас 11. новембра обележава државни празник – Дан примирја у Првом светском рату. У знак сећања на тријумфални пут српске војске од 1914. до 1918, по угледу на друге народе, на дан празника грађани Србије на реверима истичу значку која симоболизује победу у Великом рату – Наталијину рамонду.


Беџ који ће се, на предлог Владе Србије из 2012. године, носи сваког 11. новембра комбинација је легендарног Ордена албанске споменице и јединственог цвета који расте на планини Кајмакчалан. Са ревера се на Дан примирја дичи љубичасти цвет пришивен на преклопљену зелено-црну траку.

Наталијина рамонда је цвет који има вишеструку симболику, која речито говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао. Назван по краљици Наталији Обреновић у ботаници познат је и као цвет феникс. Чак и потпуно осушен, уз сасвим мало воде, може да оживи и настави свој живот. Он је одабран у знак сећања на васкрс Србије, која се из пепела Првог светског рата уздигла и наставила свој пут.

Наталијину рамонду открио је у околини Ниша доктор Сава Петровић 1884. године, а у литературу је увео Јосиф Панчић. Реч је о ендемској врсти Западног Балкана, а осим у Србији расте само у Македонији и Грчкој. Налази се на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је строго заштићена врста.

Овај симбол носи се на дан празника, али и у недељи која му претходи – објашњава Ивана Мркић Лекић, из Сектора за борачка питања.


– Прве беџеве добиле су јавне личности и медији (2013.године), а од следеће године дељени су и грађанима на улицама и трговима, школама и факултетима, јавним предузећима…. Идеја је да овај симбол буде широко усвојен и да нас подсећа на херојску прошлост наше земље.

У Министартву су приликом увођења овог беџа рекли да је овај вид подсећања на Велики рат у складу са српским обичајима. Он се везује за традицију кићења сватова рузмарином или другим цвећем, али и ношења црне траке у време жалости.

Пригодни беџеви у знак одавања почасти страдалима у рату, али и поноса на војничке победе одавно постоје у другим земљама. У част победе у Првом светском рату Британци и грађани држава Комонвелта са поносом истичу значке у облику цвета булке. Дивљи мак подсећа их на поља Фландрије, где је према легенди изникао после битака у којима су пале хиљаде војника.

Слична традиција постоји и у Русији, где се на Дан победе у Другом светском рату истиче Георгијевска лента. Реч је о наранџасто-црној траци преузетој са Ордена светог Ђорђа. Ову значку, којом се одаје почаст страдалима у борби против фашизма, редовно прати реч „хвала“ или „памтимо“.

Извор: Магацин
logoblog

Поделите са пријатељима Наталијина рамонда симбол васкрса Србије

Претходно
« Prev Post
Следеће
Next Post »

Нема коментара:

Постави коментар