уторак, 27. новембар 2018.

Тријумф српских иноватора: Наши научници знају како да нахране свет

  Гладиус       уторак, 27. новембар 2018.

Да српска наука може равноправно да се такмичи на међународној сцени а у неким областима и тријумфује над врхунским светским научним институцијама, потврдило је и недавно одржано такмичење у Најробију, на којем су истраживачи Института за информационе технологије "БиоСенс", освојили прву награду за оригинално технолошко решење у пољопривреди.


Млада истраживачка екипа тог такође младог новосадског института, у којој су били Оскар Марко, Сања Брдар и Гордан Михић, тријумфовала је у кенијској престоници заједно са још четири екипе из других земаља, у оштрој конкуренцији 130 научних тимова са свих континената.

- Представили смо наше решење за избор одговарајућег семена ратарских култура које, коришћењем расположивих ИТ капацитета, повећава приносе и то без икаквих додатних улагања у ђубриво, пестициде или механизацију - каже Марко, за "Новости", и напомиње да је такмичење у организацији Глобалне мреже истраживачких центара (CGIAR) имало нагласак на повећање производње хране у Африци и решавање проблема глади.

Како објашњава, поента модела, насталог на основу истраживања која раде више од три године, јесте да са терена добију одређене податке снимцима са сателита, са дронова или директно од пољопривредника, обраде их и направе модел на основу којег дају препоруку за избор одговарајућег семена, од хиљада постојећих сорти и хибрида.

Тај научни модел за који су, заједно са мексичким Институтом за кукуруз и пшеницу "Цимит" као стратешким партнером на такмичењу, добили награду од 100.000 долара, биће реализован у наредних годину дана и касније највероватније примењен на пољима Африке.

- Веома смо поносни на наше младе истраживаче. Сви они су школовани у Србији, раде овде, а баве се светским темама, што је веома битно како за њих, за Институт, али и за читаву нашу земљу - истиче, за "Новости", проф. др Весна Црнојевић Бенгин, координатор чувеног међународног научног пројекта "Антарес", кроз који је "БиоСенс" постао европски центар научне изврсности. - Такмичења попут овог у Кенији пре свега потврђују квалитет наших истраживања, јер се наши истраживачи надмећу са најјачим светским тимовима.

Странци долазе код нас

Институт има око 90 запослених и још око 50 истраживача сарадника. Око десет одсто научног кадра "БиоСенса" је из иностранства.

- Имамо Французе, Немце, Шпанце и друге, који су решили да се преселе у Србију и овде раде, што је јединствен случај. Растемо константно, а циљ нам је да за две године имамо око 200 запослених - истиче Весна Црнојевић Бенгин.

Платформа

Пре годину дана почела је примена "БиоСенсове" дигиталне платформе "Агросенс", помоћу које произвођачи могу бесплатно да добију податке о производњи којом се баве, као и савете стручњака.

- Последње суботе у месецу имамо тренинге за коришћење ове наше платформе, која је иначе једноставна и може лако да се употребљава - напомиње професорка Црнојевић Бенгин.

Аутор: Здравко Грумић
Фото Д. Дозет
Извор: Новости
logoblog

Поделите са пријатељима Тријумф српских иноватора: Наши научници знају како да нахране свет

Претходно
« Prev Post
Следеће
Next Post »

Нема коментара:

Постави коментар