уторак, 27. новембар 2018.

Црква Светог Јеремије у Гораждевцу - најстарија црква брвнара на Балкану

  Гладиус       уторак, 27. новембар 2018.

Црква Светог Јеремије у Гораждевцу једна је од малобројних цркава брвнара сачуваних у Србији и најстарија на Балкану. Црква у којој се налазе двери из 16. века тренутно није у функцији.


Некада је у Србији, према записима разних путописаца, било више од 150 цркава брвнара подигнутих у средњем веку. Данас је сачувано једва тридесетак, а најстарија црква брвнара је у Гораждевцу, српској енклави надомак Пећи.

Црква Св. Јеремије коју су, према предању, подигли Србљаци, најстарије племе у том крају, скромних је димензија, плитко укопана и једноставно грађена. Правоугаоне је основе, са двостраном апсидом добијеном пресецањем двеју закошених страна. Кров је низак, прекривен тешким каменим плочама. Унутрашњи простор подељен је на припрату, главну цркву и олтарски део. Под је од неправилних камених плоча, а таваница је равна, дашчана.

Дрвене богомоље биле су дело безимених самоуких градитеља и уметника, а подизане су на местима заклоњеним старим дрвећем, већином храстовим стаблима.

„Ово је најстарија црква брвнара на Балкану, старија од ње не постоји. Ово село и ова црква помињу се, такође, у Жичком типику 1223. године, где се помиње црква која је посвећена светом пророку Јеремији. Морам рећи, због бриге ранијег друштва није у службеној употреби“, каже свештеник Југослав Марјановић.

У цркви су на иконостасу сачуване царске двери из 16. века. Неколико икона, богослужбених књига и клепала похрањени су у новој цркви Пресвете Богородице подигнутој 1926. године.

Око цркве Светог Јеремије је старо православно гробље на коме је неколико очуваних столетних храстова.

Српско село Гораждевац на десној страни реке Пећке бистрице, 7 километара југоисточно од Пећи, једно је од ретких чији житељи опстају надомак средњовековних светиња Пећке патријаршије и Високих Дечана.


Фото: РТС
Извор: Срби на окуп
logoblog

Поделите са пријатељима Црква Светог Јеремије у Гораждевцу - најстарија црква брвнара на Балкану

Претходно
« Prev Post
Следеће
Next Post »

Нема коментара:

Постави коментар