уторак, 11. децембар 2018.

Србија пре Немањића, 14. део: Деса Вукановић (1161. до 1165. )

  Гладиус       уторак, 11. децембар 2018.

Деса, српски жупан који је био у опозицији Урошу II и Манојлу I Комнину, а у пријатељству са Мађарима. Након Белошеве краткотрајне владавине у Рашкој, великожупански престо је преузео његов најмлађи брат Деса.



Он је био формално вазал Византије. Деса је у тешким условима потпуне доминације византијске силе по читавом Балканском полуострву, покушао да настави политику својих претходника, Уроша I и Уроша II Примислава , и да успостави шире везе са потенцијалним савезницима у Европи.

Прве дипломатске мисије је начинио брачном понудом. Своју најстарију кћер је удао за кнеза Леонарда Осорског, сина венецијанског дужда Витала II Микијелија. Десини посланици се налазе у далекој Немачкој, где такође покушавају да успоставе савез путем женидбе друге Десине ћерке за немачког маркгрофа, што је изазвало бес византиског цара Манојла Комнина.

Поред освих дипломатских мисија, Деса постиже изузетне успехе у односу на Дукљу. У Летопису попа Дукљанина се наводи да се да су се стари непријатељи подигли против кнеза Радослава и његове браће Јована и Владимира, штићеника цара Манојла.

Они позивају великог жупана Десу и предају му Зету и Требиње (Травунију) на власт.

Непријатељство између цара Манојла и жупана Десе кулминира након Десиног заузећа области Дендра, коју је по споразуму требао да преда Византији, али је одбио. Цар Манојло га због неверства, чим је завршио борбу са Мађарима (Угрима), са јаком војском напао и заробио код Ниша 1165. То се десило онда када су на Десу посумњали византинци да сарађује са Западом, а нарочито са Угарском. У таквој ситуацији Деса је позвао угарске посланике да дођу на састанак са Царем да би исказали лојалност Деси само према Византији, а не и према Угарској. У целој расправи, један од угарских посланика је ословио Десу са „наш господар“, што је навело Византинце да посумњају у Десину лојалност. Војници су заробили Десу и послали га у Цариград где је био једно време заточен. Тако је Деса изгубио положај великог жупана Рашке, а цар Манојло је за новог жупана поставио жупана из споредне породичне гране-Тихомира, Немањиног старијег брата.

Последњи боравак Десе је био у околини Требиња. Према Мавру Орбинију, он је умро највероватније почетком 1166. године. Сахрањен је у цркви св. Петра у Требињском Пољу (седам километара југоисточно), чији се остаци и данас могу видети.

Претходни делови:

Србија пре Немањића, 1. део: Кнез Властимир ( 805 – 851)
Србија пре Немањића, 2. део: Кнез Мутимир (851 — 891)
Србија пре Немањића, 3. део: Петар Гојниковић (892-917)
Србија пре Немањића, 4. део: Павле Брановић (917-920)
Србија пре Немањића, 5. део: Захарија Прибислављевић (923-924)
Србија пре Немањића, 6. део: Часлав Клонимировић (927 — око 950)
Србија пре Немањића, 7. део: Стефан Војислав Војислављевић(1018 – 1043)
Србија пре Немањића, 8. део: Михаило Војислављевић (1073 — 1085)
Србија пре Немањића, 9. део: Константин Бодин (1081. – 1099.)
Србија пре Немањића, 10. део: Велики жупан Вукан (око 1090-1116)
Србија пре Немањића, 11. део: Урош I Вукановић (1112. до око 1145)
Србија пре Немањића, 12. део: Урош II Примислав (1145. до 1162 )
Србија пре Немањића, 13. део: Белош Вукановић (1163 — пре 1198 )

Наставиће се…
Извор: Разни извори
logoblog

Поделите са пријатељима Србија пре Немањића, 14. део: Деса Вукановић (1161. до 1165. )

Претходно
« Prev Post
Следеће
Next Post »

Нема коментара:

Постави коментар