понедељак, 17. децембар 2018.

Хиљадугодишњи јубилеј Епархије рашко-призренске

  Гладиус       понедељак, 17. децембар 2018.

Епархија рашко-призренска јуче и данас прославља хиљадугодишњи јубилеј од првог писаног спомена Призренске епархије у првој хрисовуљи византијског цара Василија II.



Јуче је у свечаној сали Призренске Богословије владика захумско-херцеговачки Атанасије одржао предавање са темом „Хиљаду година Призренске Епархије“.

Данас у 9:00 часова владика Теодосије служи литургију у Саборном Храму Светог Великомученика и Победоносца Георгија у Призрену такође.

Призренска епархија се у периоду од 1019 до 1219. налазила се под јурисдикцијом Охридске архиепископије. Цар Василије ИИ је одмах по освојењу Охрида издао три повеље охридском архиепископу Јовану, „којима је био утврђен обим Охридске архиепископије“.

Према првој повељи, која је издата 1019. године, у састав Охридске архиепископије ушла је и Призренска епархија. То је уједно и први записани податак, где се помиње Призренска епархија, која ће у будућности одиграти веома важну улогу у историји Српске православне цркве и народа.

При оснивању, како Епархија објашњава, „Призренска епископија била је трећег степена, обухватала је област Хвосна око Пећи и Дечана, града Лесковца и Бритоса, имала је петнаест клирика“.

Ти класични предели углавном остаће кроз читаву историју ове епархије. Њено седиште било је у Призрену, али из тих најстаријих времена нема података при којем се манастиру или цркви то седиште налазило. Сматра се да је било при цркви Богородице Љевишке. Године 1214. Призрен је припојен Србији.

Епархија рашко-призренска је кроз своју историју увек била бедем према инославнима, несловенима и несрбима, историју Цркве немогуће је одвојити од народне историје. Кад знамо да је ова епархија основана пре немањићског периода, и да је заузимала једно од централних места Немањићке државе, није чудо што је у својој огромној, бурној и славној прошлости, па све до данас, имала великих успеха, а и великих искушења. Њен највећи успон био је у доба Немањића, а опадање и велика голготска искушења имала је у периоду турске владавине, што се одражавало у гоњењу њених епископа, малтретирању и убијању свештеника и српског народа, а такође и у присилним сеобама, којих, на жалост, има и у наше време.

Пошто се Епархија рашко-призренска налази на Косову — њена историја увек је била у знаку Крста и Васкрса, као што веома виспрено и надахнуто запажа и наша позната књижевница Исидора Секулић која каже: „Косово је гроб, гроб у који је све закопано, а васкрс иде опет преко гробова!“



Фото: Епархија рашко-призренска
Извор: Коссев
logoblog

Поделите са пријатељима Хиљадугодишњи јубилеј Епархије рашко-призренске

Претходно
« Prev Post
Следеће
Next Post »

Нема коментара:

Постави коментар